You have 0 items in your cart
Tokom toplih meseci koža je izložena kombinaciji koja se ne javlja ni u jednom drugom periodu godine. Više je otkrivena, znoji se, izložena je suncu, slanoj i hlorisanoj vodi, insektima, trenju obuće i sitnim povredama pri boravku napolju. Svako od tih oštećenja pojedinačno je bezazleno, ali se ona sabiraju i troše sposobnost kože da se brani.
Zajednički imenilac svih ovih stanja jeste oštećenje kožne barijere i zapaljenska reakcija koja usledi. Zato se i nega u sva tri slučaja svodi na iste principe, dakle smiriti zapaljenje, zaštititi oštećeno mesto i pomoći koži da se obnovi bez dodatnog nadražaja.
Komarac, obad, mrav ili osa pri ubodu unose u kožu materije koje organizam prepoznaje kao strane. Ćelije u koži koje se zovu mastociti tada oslobađaju histamin i druge medijatore. Histamin širi sitne krvne sudove, povećava njihovu propustljivost i nadražuje nervne završetke.
Rezultat toga je slika koju svi poznaju, dakle crvenilo, otok, toplina i svrab. Otok nastaje zato što tečnost iz proširenih i propustljivih krvnih sudova prelazi u okolno tkivo. Svrab nastaje zato što histamin direktno draži nervna vlakna. Zato ubod komarca svrbi čak i kada je otok mali, a jačina reakcije zavisi od individualne osetljivosti, a ne od veličine insekta.
Češanje kratkotrajno prekida osećaj svrbeža jer nadražaj bola potiskuje nadražaj svraba. Problem je što se time oštećuje površinski sloj kože i oslobađa nova količina histamina, pa se svrab posle nekoliko minuta vraća jači nego pre.
Tako nastaje krug svrab i grebanje, u kome svako češanje pravi novo oštećenje, a svako oštećenje pojačava svrab. Uz to, noktima se u ranicu unose bakterije sa kože i iz okoline, pa bezazlen ubod ume da se pretvori u zagnojenu ranicu koja zarasta danima i ostavlja tamnu mrlju koja se povlači mesecima. Zbog toga je hlađenje i umirivanje uvek bolji izbor od češanja.
Sunčeva svetlost sadrži ultraljubičasto zračenje, a za opekotinu je najodgovorniji njegov UVB deo. On oštećuje nasledni materijal u ćelijama gornjih slojeva kože. Telo na to odgovara zapaljenskom reakcijom, dakle širenjem krvnih sudova i dolaskom odbrambenih ćelija.
Ta reakcija ne nastaje odmah nego joj treba vreme, pa se crvenilo obično vidi tek posle nekoliko sati, a najjače je između dvanaest i dvadeset četiri sata od izlaganja. Zbog toga ljudi vrlo često preteraju sa suncem ne osećajući nikakvo upozorenje u tom trenutku. Ljuštenje koje sledi posle nekoliko dana nije čišćenje kože nego odbacivanje ćelija koje su toliko oštećene da telo procenjuje da je bezbednije da ih ukloni.
Zarastanje svakog oštećenja ide u prepoznatljivim koracima. Prvi je zaustavljanje krvarenja, kada se sitni krvni sudovi stežu i stvara se ugrušak. Drugi je zapaljenska faza, kada odbrambene ćelije uklanjaju oštećeno tkivo i moguće mikroorganizme, a spolja se vidi crvenilo i otok.
Treći je faza obnove, kada se stvara novo tkivo, umnožavaju se ćelije i formiraju novi sitni krvni sudovi. Četvrti je faza sazrevanja, koja traje najduže, ponekad mesecima, i u kojoj se novo tkivo preuređuje i jača. Zbog te poslednje faze sveži ožiljak izgleda crveno i ističe se, a vremenom bledi i spljošti se.
Dugo se verovalo da rana treba da se osuši i da napravi tvrdu koricu. Savremeno razumevanje kaže suprotno. Tvrda korica je barijera kroz koju nove ćelije teško prelaze, pa moraju da je zaobilaze, čime se zarastanje produžava i povećava se šansa za vidljiv ožiljak.
U umereno vlažnoj sredini ćelije se kreću lakše i brže prekrivaju oštećeno mesto. Zato masna zaštitna podloga na sitnim, čistim oštećenjima pomaže, jer sprečava potpuno isušivanje i istovremeno štiti od trenja i prljavštine. Kod sveže i vlažne rane koja curi, sa druge strane, prvo je potrebno čišćenje i medicinska nega, a masna podloga dolazi kasnije.
Prvo, agresivni antiseptici na svežoj rani. Jaki alkoholni rastvori uništavaju i mikroorganizme i sopstvene ćelije koje treba da obnove tkivo, pa se zarastanje usporava. Za obično čišćenje sitne povrede dovoljna je čista mlaka voda.
Drugo, sunce na svežem oštećenju i svežem ožiljku, jer ono pokreće stvaranje pigmenta i ostavlja tamnu mrlju koja se povlači vrlo sporo. Treće, stalno kvašenje i znojenje bez sušenja, jer razmekšana koža lakše puca. Četvrto, trenje odeće i obuće. Peto, prejaki mirisni preparati na već nadraženoj koži. Kada se ovih pet stvari izbegne, oporavak kože posle sitnih povreda teče znatno brže.
Neven, latinski Calendula officinalis, važi za najcenjeniju biljku za kožu. Sadrži triterpenske saponine, flavonoide i karotenoide, deluje protivupalno, umirujuće i podstiče obnovu tkiva.
Kantarion, latinski Hypericum perforatum, sadrži hipericin, hiperforin, flavonoide i tanine, deluje snažno protivupalno, antimikrobno i regenerativno. Važna napomena je da kantarion povećava osetljivost kože na sunce, pa se tretirano mesto tokom leta ne izlaže direktnom suncu.
Bokvica, latinski Plantago, sadrži aukubin, alantoin, sluzi i tanine. Alantoin podstiče obnovu tkiva, sluzi prave umirujući sloj, a tanini stežu i smanjuju curenje. Hajdučka trava, latinski Achillea millefolium, sadrži hamazulen koji je izrazito protivupalan i tanine koji deluju adstringentno. Rastavić, latinski Equisetum arvense, bogat je silicijumom koji je gradivni element vezivnog tkiva i podržava čvrstinu nove kože.
Sve navedene biljne materije treba na nešto vezati. Hladno ceđeno maslinovo ulje sadrži oleinsku kiselinu, skvalen, vitamin E i polifenole, hrani kožu i služi kao nosač aktivnih materija koje su rastvorljive u mastima.
Pčelinji vosak daje gustinu i formira zaštitni film na površini. Taj film ima dvostruku ulogu, jer sprečava preveliko isušivanje oštećenog mesta i istovremeno ga štiti od prljavštine, trenja i spoljnih nadražaja. Zbog toga masni preparat na sitnim oštećenjima deluje duže od vodenih krema, koje se brzo upiju i sa mesta primene nestanu.
Prvi korak je prekid izlaganja i rashlađivanje, dakle mlak tuš i hladne obloge, nikako led direktno na kožu. Zatim se nadoknađuje tečnost, jer opekotina od sunca povlači vodu iz organizma ka oštećenom tkivu. Koža se ne trlja i ne ljušti nasilno.
U prva dvadeset četiri sata na crvenoj i vreloj koži prijaju lagani umirujući preparati, dok se masne podloge bolje uklapaju u kasnijoj fazi, kada koža počne da se suši i zateže. Plikovi se ne buše, jer je njihov pokrivač prirodna zaštita od infekcije. Sledećih nekoliko nedelja to mesto ostaje osetljivo i traži zaštitu od sunca.
Postoje jasni znaci da je potreban lekar. To su širenje crvenila oko rane, pojačan bol posle prvih dana umesto smanjenja, toplina i otok koji rastu, gnojni iscedak, groznica i crvena linija koja se širi od rane ka telu.
Kod uboda insekata hitna reakcija je potrebna ako se javi otok lica, usana i jezika, otežano disanje, promuklost, vrtoglavica ili osip po celom telu, jer to mogu biti znaci teške alergijske reakcije. Isto važi za ubod u usta i grlo i za veći broj uboda odjednom. Kod pčela se žaoka uklanja bočnim struganjem, a ne štipanjem prstima. Ubod krpelja traži uklanjanje celog insekta i praćenje mesta uboda narednih nedelja.
Kod sunca to znači izbegavanje najjačeg dela dana, postepeno navikavanje kože, odeću i šešir i redovnu zaštitu, uz obavezno strože mere za decu, jer je dečja koža tanja i osetljivija. Kod insekata pomažu duga i svetla odeća u vreme najveće aktivnosti komaraca i zaštita spavaćeg prostora.
Kod sitnih povreda najviše koristi ima jednostavna navika, dakle odmah oprati mesto čistom vodom, zaštititi ga i ne dirati prljavim rukama. Tako se izbegava ona faza u kojoj bezazlena ranica postane infekcija koja traži lečenje. Nega kože leti je pre svega zbir malih navika, a tek onda pitanje preparata.
Napomena struke. Fitoterapijska nega je podrška oporavku kože, a ne zamena za medicinsku pomoć. Kod dubokih rana, ujeda životinja, opekotina sa plikovima na većoj površini, znakova infekcije i alergijskih reakcija potrebno je odmah se javiti lekaru.
