You have 0 items in your cart
Kada se u proleće slomi stabljika ruse, iz nje poteče gust narandžast sok koji na prstima ostavlja žute mrlje. Upravo taj sok generacijama se u našim selima nanosio na bradavice, žuljeve i otvrdle kožne izrasline, pa ne čudi što ljudi i danas pretražuju rusa za bradavice, kako se koristi rusa i rusa lekovita svojstva. Narod je biljku zvao i rosopas, lastavičina trava i bradavičnjak, a svako od tih imena govori o nekom delu njene duge istorije.
Latinsko ime Chelidonium majus dolazi od grčke reči chelidon, što znači lasta. Stari pisci, od Teofrasta do Plinija, zapisali su da rusa procveta kada se laste vrate u proleće i uvene kada odlete na jug. Prema drugoj legendi, laste su sokom ruse otvarale oči svojim tek izleženim ptićima, pa se biljka vekovima koristila i za bolesti očiju, što savremena medicina nikako ne preporučuje. Rusa pripada porodici makova, pa je u srodstvu sa bulkom i opijumskim makom, a to srodstvo se ogleda i u njenim alkaloidima.
Rusa je snažna biljka i sa njom se ne postupa olako. Upravo zbog te snage našla se u sastavu više Brđanskih melema, uključujući melem protiv virusnih bradavica, melem protiv hemoroida i melem protiv proširenih vena. U melemu je, međutim, rastvorena u maslinovom ulju i vosku zajedno sa desetak drugih biljaka, pa deluje mnogo blaže i ujednačenije od svežeg soka.
Bradavice nastaju kada humani papiloma virus kroz sitnu povredu uđe u kožu i natera ćelije površinskog sloja da se ubrzano dele. Tako nastaje otvrdla, hrapava izraslina u kojoj se virus skriva od imunskog sistema. Svaka biljka koja treba da pomogne mora istovremeno da omekša zadebljanu kožu, uspori preteranu deobu ćelija i otežava razvoj mikroorganizama. Rusa je u narodnoj medicini stekla ugled upravo zato što pokriva sve tri potrebe.
Napomena struke. Sveži sok ruse ne nanosi se na lice, sluzokožu, genitalnu regiju i kožu dece, i nikada u blizini očiju. Rusa se ne koristi na usta bez nadzora lekara. Bradavice koje krvare, brzo rastu, menjaju boju ili se javljaju na polnim organima zahtevaju pregled dermatologa.
Rusa sadrži desetak različitih alkaloida iz grupe benzilizohinolina. Najviše ih ima u korenu i mlečnom soku, a manje u listu i cvetu. Pored alkaloida, biljka sadrži organske kiseline, flavonoide, smole i malu količinu etarskog ulja.
Helidonin je alkaloid koga u rusi ima najviše. Po delovanju je sličan papaverinu, pa opušta glatke mišiće i ima blago umirujuće i analgetsko dejstvo. Istraživanja na ćelijskim kulturama pokazala su da helidonin ometa proces deobe ćelija, jer utiče na strukture koje ćeliji omogućavaju da se podeli na dve. Upravo ovo svojstvo zanimljivo je kod bradavica, gde su ćelije kože pod uticajem virusa počele da se dele brže nego što bi trebalo.
Sangvinarin i heleritrin daju soku ruse narandžastu boju i veliki deo njegove snage.
Berberin je žuti alkaloid koji se nalazi i u žutiki i nekim azijskim lekovitim biljkama, a poznat je po antimikrobnom i protivupalnom delovanju. Koptizin i protopin dopunjuju ovaj spektar, pa rusa deluje kao mali prirodni koktel materija koje napadaju mikroorganizme sa više strana.
Rusa sadrži helidonsku, jabučnu i limunsku kiselinu. U mlečnom soku pronađeni su i proteini i enzimi koji biljci služe za odbranu od napadača. Upravo kombinacija kiselina, alkaloida i ovih proteina daje soku ljutinu i sposobnost da postepeno omekšava i razgrađuje otvrdli površinski sloj kože.
Mnogi se pitaju zašto ne bi jednostavno otkinuli stabljiku i sok nanosili direktno na bradavicu, kao što su radile naše bake. Odgovor leži u jačini i kontroli. Sveži sok je nerazblažen, njegov sastav zavisi od godišnjeg doba, dela biljke i staništa, a na zdravoj koži oko bradavice lako izaziva crvenilo, peckanje i plikove. Na osetljivim mestima poput lica ili sluzokože može napraviti ozbiljnu iritaciju.
U melemu je ekstrakt ruse samo jedan od mnogo sastojaka, ravnomerno raspoređen u masnoj bazi od hladno ceđenog maslinovog ulja, pčelinjeg i candelilla voska. Deluje postepeno, iz dana u dan, bez naglih opekotina. Uz nju rade biljke koje smiruju kožu i podstiču zarastanje, pa se zdravo tkivo oko promene čuva dok se sama promena polako povlači.
Posebno upozorenje odnosi se na razne crne i korozivne paste koje se prodaju preko interneta kao prirodno sredstvo za skidanje izraslina. Neke od njih sadrže velike količine sangvinarina iz drugih biljaka i mogu da nagrizu kožu do dubine i ostave trajne ožiljke. Prirodno ne znači bezopasno, a doza i način pripreme su presudni.
Sadrži sluzi, saponine i iridoidne glikozide. Omekšava i umiruje kožu oko bradavice, pa ublažava iritaciju koju jaki sastojci mogu da izazovu.
Terpinen-4-ol deluje na bakterije i gljivice koje se lako nasele u povređenu bradavicu ili kožu između prstiju.
Donose 1,8-cineol sa antivirusnim i imunomodulatornim delovanjem, a lavanda posebno ubrzava zarastanje kože kada se promena povuče.
Derivati kvercetina i kafeinske kiseline šire antimikrobni spektar i smiruju upalu.
Koren čička tradicionalno se koristi kod ekcema i čireva, kopriva donosi tanine, kremenu kiselinu i vitamine, a zova rutin i flavonoide sa protivupalnim dejstvom.
Tri najvažnije regenerativne biljke formule, koje pomažu koži da se posle povlačenja promene brzo i uredno obnovi.
1. Keratolitičko delovanje, omekšavanje zadebljale kože.
Organske kiseline i materije mlečnog soka postepeno omekšavaju otvrdli površinski sloj bradavice, pa ostali sastojci lakše prodiru dublje.
2. Usporavanje preterane deobe ćelija.
Helidonin i sangvinarin utiču na procese deobe ćelija, što je važno kod izraslina nastalih ubrzanim rastom kože pod uticajem virusa.
3. Antimikrobno delovanje.
Sangvinarin, heleritrin i berberin, zajedno sa etarskim uljima i propolisom, sprečavaju da se na mehanički povređenim promenama razviju bakterije i gljivice.
4. Umirujuće i regenerativno delovanje.
Divizma, neven, kantarion i bokvica smiruju okolnu kožu i vode je ka obnovi, dok helidonin doprinosi blagom ublažavanju bola.
Dejstvo je najjače na mestu primene, a ista svojstva u blažem obliku prenose se dalje, jer aktivne materije prolaze kroz kožu u limfotok i krvotok.
Rusa nije samo biljka za bradavice. U melemu protiv proširenih vena i melemu protiv hemoroida ona doprinosi smirivanju nadražene kože i sluzokože, a njeno antimikrobno dejstvo štiti sitne pukotine od infekcije. Helidonin, sličan papaverinu, opušta glatke mišiće, što može doprineti osećaju olakšanja kod grčevitog bola u analnoj regiji. U ovim formulama rusa je pratilac, dok glavnu ulogu imaju divlji kesten, odnosno pojačani kantarion.
Apsolutna kontraindikacija je alergija na neku komponentu melema ili na lekovito bilje kod preosetljivih osoba. Pre prve šire primene preporučuje se proba na malom delu kože.
Preparati ruse za unutrašnju upotrebu povezivani su sa oštećenjem jetre, pa su zdravstvene vlasti u više evropskih zemalja ograničile njihovu primenu na usta. Kod spoljašnje primene u melemu, gde je rusa samo jedan od sastojaka, takvi problemi nisu opisani. Melem se ipak ne nanosi na velike otvorene rane, a trudnice, dojilje i osobe sa bolestima jetre treba da se posavetuju sa lekarom.
Melem sa etarskim uljima ne sme doći u dodir sa nosem odojčadi i male dece, jer intenzivni mirisi kod njih mogu izazvati refleksni zastoj disanja. Prema podacima proizvođača korisnici nisu prijavili neželjena dejstva.
Rusa je jedna od najstarijih biljaka narodne dermatologije na Balkanu. Njeni alkaloidi, helidonin, sangvinarin, heleritrin i berberin, deluju antimikrobno, usporavaju preteranu deobu ćelija i blago ublažavaju bol, dok organske kiseline omekšavaju otvrdlu kožu. Zato su je naše bake nanosile na bradavice, a savremena istraživanja objašnjavaju zašto je taj običaj imao smisla.
Snaga ruse traži meru. U Brđanskim melemima ona je rastvorena u maslinovom ulju i vosku, uravnotežena divizmom, nevenom i kantarionom i pojačana etarskim uljima i propolisom. Takva formula zadržava ono najbolje iz tradicije, a sklanja rizike koje nosi nekontrolisana upotreba svežeg soka.
