You have 0 items in your cart
U apoteci i na policama sa prirodnim preparatima stoje proizvodi koji često imaju vrlo slične sastojke, a potpuno različito deluju na koži. Razlog nije marketing nego galenska osnova, dakle nosač u kojem se aktivne materije nalaze. Nosač određuje koliko će preparat ostati na koži, koliko duboko će aktivne materije prodreti, koliko dugo će delovati i da li će koža uz njegovu pomoć zadržati sopstvenu vlagu.
Ista biljna materija ugrađena u vodeni gel i u masnu podlogu ponaša se kao dva različita proizvoda. U prvom slučaju daje trenutno osvežavajući efekat i brzo nestaje, u drugom se zadržava satima i radi polako i dugo. Zato pitanje melem ili krema nije pitanje ukusa nego pitanje stanja kože i vrste problema.
Napomena struke: fitoterapija je nega i podrška koži, a ne zamena za medicinsku dijagnozu. Promene na koži koje brzo rastu, menjaju boju, krvare ili se šire treba da pregleda dermatolog.
Skoro svi preparati za kožu sastoje se od dve osnovne komponente, a to su uljna faza i vodena faza. Uljna faza obuhvata biljna ulja, voskove, butere i masne materije. Vodena faza obuhvata vodu, biljne vodice, ekstrakte i sve što je u vodi rastvorljivo. Odnos ove dve faze određuje ceo karakter proizvoda.
Kada je vode mnogo, a masti malo, dobija se lagan i tečan proizvod. Kada je masti mnogo, a vode malo ili nimalo, dobija se gust i teži proizvod koji ostaje na površini. Između te dve krajnosti nalaze se svi ostali oblici, pa se zato i razlika između melema i kreme najlakše objašnjava upravo kroz količinu vode.
Losion sadrži najveći udeo vodene faze i najmanji udeo masti. Zbog toga je tečan, lako se razmazuje po velikoj površini i brzo se upija bez osećaja masnoće. To ga čini praktičnim za svakodnevnu negu zdrave kože, za primenu posle tuširanja i za velike površine kao što su leđa, ruke i noge.
Njegova prednost je i njegov nedostatak. Pošto sadrži mnogo vode, losion na koži ostaje kratko i ne pravi zaštitni sloj vredan pomena. Kod suve, ispucale, nadražene ili oštećene kože on daje samo kratkotrajno olakšanje, jer se voda ispari, a masti nema dovoljno da zadrži vlagu unutra. Zbog velikog udela vode losion po pravilu mora sadržati i konzervanse, jer je voda sredina u kojoj bakterije i gljivice rastu.
Krema je emulzija, dakle mešavina masti i vode koja se drži zajedno pomoću emulgatora. Postoje dva osnovna tipa. Prvi je ulje u vodi, gde su sitne kapi masti raspoređene u vodi, i takva krema je lakša, brže se upija i prijatnija je na koži. Drugi je voda u ulju, gde su kapi vode raspoređene u masti, i takva krema je masnija i bolje štiti.
Kreme koje se najviše prodaju pripadaju prvom tipu, jer ljudi vole osećaj brzog upijanja. Upravo tu nastaje najčešća greška. Kod oštećene i vrlo suve kože takva krema donosi vodu koja se ubrzo izgubi, a masti nema dovoljno da se ta voda zadrži. Koža se posle nekog vremena oseća još zategnutije, pa se krema ponovo nanosi, i tako u krug. Kreme takođe sadrže emulgatore i konzervanse, koji su kod osetljive i zapaljene kože kod dela ljudi dodatni nadražaj.
Gel je pretežno vodena osnova zgusnuta gelirajućim sredstvom. Nema masnoću, ostavlja osećaj hladnoće i potpuno se upija bez traga. Zbog toga se koristi tamo gde je poželjno rashlađenje i gde masnoća smeta, na primer na dlakavim delovima tela, na masnoj koži lica i kod svežih otoka.
Ono što gel ne može jeste da zaštiti. On ne pravi barijeru, ne zadržava vlagu i ne produžava delovanje aktivnih materija. Kod suve i oštećene kože gelovi znaju čak i da isuše, naročito ako sadrže alkohol. Zato je gel dobar izbor za osvežavanje i kratkotrajno umirenje, a loš izbor kada koža treba da se obnovi.
Mast je preparat sa vrlo malo ili nimalo vode, najčešće na bazi masti, parafina ili biljnih ulja. Ona pravi izražen okluzivni sloj, dakle zatvara površinu kože i sprečava isparavanje vode iz njenih dubljih slojeva. Time se povećava vlažnost same kože i olakšava obnova.
Praktična prednost masti je što ne mora da sadrži konzervanse u meri u kojoj to moraju kreme i losioni, jer bez vode mikroorganizmi teško opstaju. Nedostatak je što masti mogu biti previše zatvarajuće za kožu sklonu zapušenju pora i što neprijatno stoje na velikim površinama. Zbog toga se najčešće koriste na manjim, jasno definisanim mestima.
Melem je po sastavu najbliži masti, ali sa jednom bitnom razlikom, a to je udeo voska. Klasičan melem se gradi od biljnog ulja kao nosača i pčelinjeg voska kao učvršćivača, uz dodatak biljnih ekstrakata i eteričnih ulja. Vosak melemu daje gustinu i pravi elastičan film na površini kože.
Taj film je razlog zašto melem deluje drugačije. On štiti nadraženo mesto od trenja i spoljnih uticaja, sprečava gubitak vlage i zadržava aktivne materije tačno tamo gde su nanete, umesto da se razmažu i ispare. Zbog toga se melem za oštećenu kožu koristi tamo gde je potrebno dugo i mirno delovanje, na primer na ispucalim petama, na ranama koje sporo zarastaju, na osetljivoj analnoj regiji i na mestima izloženim stalnom trenju.
Ovo je deo koji se najčešće preskače. Veliki broj biljnih aktivnih materija je lipofilan, dakle rastvorljiv u mastima, a ne u vodi. Tu spadaju sastojci eteričnih ulja, karotenoidi, delovi bioflavonoida rastvorljivi u mastima, hipericin i hiperforin iz kantariona i triterpeni iz nevena.
Da bi takve materije uopšte prešle u kožu, moraju biti rastvorene u odgovarajućem nosaču. Sama koža ima masni omotač i lipidni sloj između ćelija rožastog sloja, pa se materije rastvorljive u mastima kroz njega kreću mnogo lakše nego one rastvorljive u vodi. Zbog toga uljna baza melema nije samo punilo nego aktivan deo formule koji određuje koliko će biljni sastojci uopšte doći do cilja.
Za svakodnevnu negu zdrave kože i velike površine tela najpraktičniji su losion i lakša krema. Za masnu kožu, dlakave predele i potrebu za rashlađenjem odgovara gel. Za suvu i osetljivu kožu bolja je masnija krema tipa voda u ulju.
Za oštećenu, ispucalu, nadraženu kožu, za mesta izložena trenju i za probleme koji traže dugotrajno delovanje bira se mast ili melem. Praktično pravilo koje vredi zapamtiti glasi ovako. Što je koža oštećenija i suvlja, to preparat treba da bude masniji, a što je koža zdravija i masnija, to preparat treba da bude lakši.
Mnogi ljudi prvi put nezadovoljno reaguju na melem baš zato što ostaje na površini i ne nestaje pod prstima. To se pogrešno tumači kao znak da preparat ne radi. Zapravo je suprotno, jer je zadržavanje na površini upravo mehanizam delovanja.
Krema koja se odmah upije više se ne nalazi na mestu problema. Melem koji ostaje satima nastavlja da štiti, da smanjuje trenje i da polako otpušta aktivne materije. Zato se on i nanosi u tankom sloju, jer debeo sloj ne pojačava dejstvo nego samo zamasti odeću i posteljinu.
Melem je gušći i tvrđi od kreme, pa ima i drugačiji način primene. Uzima se mala količina, najbolje čistom špatulicom, i prenosi na jagodicu prsta. Kratkim zadržavanjem na prstu melem se zagreje na telesnoj temperaturi i postane mekši, pa se razmazuje bez povlačenja i grebanja osetljive kože.
Mesto primene treba prethodno oprati mlakom vodom ili blagim biljnim ispirkom i nežno osušiti, jer se na čistu kožu aktivne materije bolje vezuju. Nanosi se tanak sloj, po pravilu najmanje dva puta dnevno, a obavezno uveče, jer tada preparat ostaje najduže na mestu primene i deluje tokom sna.
Pošto je melem građen od ulja i voska, on prirodno reaguje na temperaturu. U hladnoj prostoriji postaje tvrđi, na toplom omekšava, a leti ume da postane skoro tečan. To nije znak kvara nego osobina materijala.
Čuva se na sobnoj temperaturi, van domašaja direktnog sunca i zatvoren, jer svetlost i vazduh razgrađuju osetljive biljne sastojke, a naročito eterična ulja. Pribor kojim se melem uzima treba održavati čistim, jer se prljavim prstom u teglicu unose mikroorganizmi. Uz pravilno čuvanje prirodni melem zadržava svojstva do roka označenog na pakovanju.
Napomena struke. Fitoterapijski preparati su nega i podrška koži, a ne zamena za lekarsku dijagnozu i terapiju. Kod dubokih rana, opsežnih promena, znakova infekcije, jakog bola ili stanja koje se ne popravlja, potrebno je javiti se lekaru ili farmaceutu.
