You have 0 items in your cart
Pre nego što su postojale apoteke, tube krema i police pune kozmetike, postojao je melem. U gotovo svakoj kući na ovim prostorima nalazila se posuda sa gustom, mirišljavom masom koju je neko – najčešće baka ili seoska travarka – pravio od pčelinjeg voska, ulja i pažljivo sakupljenih biljaka. Njime se mazalo sve: ispucale ruke, posekotine, opekotine, bolni zglobovi, dečje ogrebotine. Taj melem je preživeo vekove i sve tehnološke revolucije – i to ne iz nostalgije, već zato što jednostavno funkcioniše.
U ovom tekstu objašnjavamo šta melem zapravo jeste, po čemu se razlikuje od krema i masti, zašto su biljke u njemu delotvorne i kako da iz melema izvučete najviše.
Napomena struke: fitoterapija je nega i podrška koži, a ne zamena za medicinsku dijagnozu. Promene na koži koje brzo rastu, menjaju boju, krvare ili se šire treba da pregleda dermatolog.
Reč „melem” danas se koristi pomalo olako, pa vredi razjasniti. Melem je gusti preparat na bazi masti (ulja i voska) u kome su rastvorene ili ekstrahovane aktivne materije iz lekovitih biljaka. Za razliku od krema, melem ne sadrži vodu. I baš ta naizgled sitna razlika menja sve.
Da uporedimo tri pojma koja se često mešaju:
Krema je mešavina masti i vode (emulzija). Lako se razmazuje, brzo upija i prijatna je za svakodnevnu kozmetičku negu, ali zbog vode mora da sadrži konzervanse i ima kraći vek aktivnih materija.
Mast je masna podloga (često vazelin ili slično) u koju je dodata aktivna supstanca, obično u medicinskom kontekstu.
Melem je gušći od kreme, bez vode, na bazi prirodnih voskova i biljnih ulja. Zato je koncentrovaniji, duže se zadržava na koži i ne zahteva veštačke konzervanse, jer bez vode mikroorganizmi teško opstaju. Upravo zbog odsustva vode melem je tvrđi i traži malo drugačiji način nanošenja – o čemu kasnije.
Snaga svakog melema počiva na njegovoj bazi – a ona obično ima tri elementa, od kojih svaki ima jasnu ulogu.
Biljno ulje – nosač i hrana za kožu. Najčešće je to hladno ceđeno maslinovo ulje, i to s razlogom. Ono je bogato mononezasićenim masnim kiselinama, vitaminom E i skvalenom – lipidom koji je vrlo blizak prirodnom sebumu ljudske kože, pa ga koža izvanredno prihvata. Ulje hrani, omekšava i, što je presudno, „izvlači” i nosi aktivne materije iz biljaka, omogućavajući im da prodru u kožu.
Pčelinji vosak – zaštita i struktura. Vosak daje melemu čvrstinu, ali njegova prava vrednost je u tome što na koži formira tanak, prozračan zaštitni film. Taj film zadržava vlagu, štiti od spoljnih nečistoća i – najvažnije — produžava vreme tokom kog aktivne materije ostaju u kontaktu sa kožom. Pčelinji vosak je i sam blago protivupalan i bogat vitaminom A.
Biljni vosak (npr. candelilla) – dopuna. Voskovi biljnog porekla daju melemu postojanost bez osećaja težine i stvaraju „disajni” sloj koji ne zapušava kožu.
Tek na ovoj bazi počinje prava priča – biljke.
Lako je odbaciti biljnu negu kao „babine priče”, ali iza nje stoji ozbiljna hemija. Biljke kroz milione godina evolucije razvijaju jedinjenja kojima se brane od bakterija, gljivica, virusa i štetočina — a mnoga od tih istih jedinjenja deluju korisno i na ljudsku kožu. Evo najvažnijih grupa koje ćete sresti u gotovo svakom kvalitetnom melemu:
Flavonoidi su biljni pigmenti sa snažnim antioksidativnim i protivupalnim delovanjem. Štite ćelije od oksidativnog stresa (oštećenja slobodnim radikalima) i smiruju upalu. Među njima je i grupa poznata kao „vitamin P” (rutin, kvercetin, hesperidin), važna za zdravlje sitnih krvnih sudova.
Tanini deluju adstringentno – stežu tkivo, suše i smanjuju krvarenje i nadraženost. Zato su biljke bogate taninima (hajdučka trava, rastavić) dragocene kod vlažnih, nadraženih promena.
Eterična ulja su koncentrovane, mirišljave smeše aktivnih jedinjenja sa izraženim antimikrobnim delovanjem. Ulje čajnog drveta (terpinen-4-ol), eukaliptusa i lavande (1,8-cineol) poznata su po sposobnosti da deluju protiv bakterija, virusa i gljivica.
Saponini imaju blago keratolitičko (razgrađuju zadebljali sloj kože) i antimikrobno dejstvo.
Sluzi (mucilagini) obrazuju umirujući zaštitni sloj nad nadraženom kožom, dok alantoin (iz bokvice) podstiče obnovu ćelija.
Minerali poput silicijuma (kojim obiluje rastavić) grade vezivno tkivo i vraćaju koži čvrstinu i elastičnost.
Kada se ove materije pametno kombinuju, dešava se ono najvažnije – sinergija: biljke se nadopunjuju tako da zajedno deluju jače nego svaka pojedinačno.
Ako postoji jedna stvar koju treba razumeti o melemima, to je da ne deluju kao prekidač za svetlo. Sintetički preparati često daju brz, ali površan efekat; melem radi drugačije – strpljivo, dan za danom, podstičući kožu da sama obavi posao obnove. Zato gotovo svaki proizvođač melema naglašava istu poruku: efekti su maksimalni samo uz doslednu primenu prema uputstvu. To nije marketinška fraza, već suština načina na koji biljna nega funkcioniše.
Da budemo pošteni i jasni: melem je nega i podrška koži – moćna, prirodna i vekovima proverena, ali ne i zamena za lekara. Kožne promene koje brzo rastu, menjaju izgled, krvare, jako bole ili se šire treba da pregleda lekar ili dermatolog. Melem najlepše pokazuje svoju vrednost tamo gde podržava prirodne procese kože: kod nege, oporavka, smirivanja i zaštite.
U vremenu kada police pucaju od proizvoda punih sastojaka čija imena ne možemo ni da izgovorimo, sve više ljudi se vraća nečemu jednostavnijem i proverenom – melemu od voska, ulja i biljaka. Ne zato što je „staro dobro”, već zato što počiva na logici koju i savremena nauka prepoznaje: koža najbolje reaguje na ono što joj je blisko, a biljke našeg podneblja nude upravo to.
Melem je, na kraju, dodir prirode pretočen u posudu – strpljiv, prirodan i veran način da o koži brinemo onako kako su to činile generacije pre nas.
