You have 0 items in your cart
Prvi jutarnji mraz obično stigne krajem oktobra, a sa njim i poznat osećaj zategnutosti na šakama. Koža na zglobovima prstiju postaje gruba, oko noktiju se podižu sitne kožice, a na vrhovima prstiju se otvaraju bolne pukotine koje peku pri svakom dodiru sa limunom ili solju. Ispucale ruke zimi nisu znak loše higijene niti nepažnje. U pitanju je sasvim predvidljiva reakcija kože na hladan vazduh napolju, suv vazduh u stanu i vodu koju koristimo više nego što mislimo.
Da bismo razumeli zašto se to dešava baš u ovo doba godine, vredi pogledati kako je koža šake građena i šta je štiti u toplijim mesecima. Kada se taj mehanizam jednom shvati, mnogo je lakše izabrati pravu negu i izbeći greške koje problem samo produžavaju.
Najspoljašniji sloj kože zove se rožnati sloj. Sastoji se od spljoštenih, odumrlih ćelija koje su složene poput cigala u zidu. Ulogu maltera između njih ima mešavina masnoća, pre svega ceramida, holesterola i slobodnih masnih kiselina. Taj lipidni omotač zadržava vodu u dubljim slojevima i ne dozvoljava da štetne materije, bakterije i nadražujuće supstance lako prodru unutra.
U samim ćelijama rožnatog sloja nalazi se i takozvani prirodni hidratantni faktor. To su aminokiseline, mlečna kiselina, urea i soli koje vezuju vodu poput sunđera. Zdrava koža neprekidno gubi malu količinu vlage kroz površinu, a stručni naziv za tu pojavu je transepidermalni gubitak vode. Dok je barijera očuvana, taj gubitak je mali i telo ga lako nadoknađuje.
Šake imaju jednu nezgodnu osobinu. Na dlanovima gotovo da nema lojnih žlezda, pa koža tu ne dobija sopstveni masni film koji bi je zaštitio. Na nadlanici ih ima, ali malo. Zato su ruke prve na udaru čim se uslovi promene.
Hladan vazduh sadrži vrlo malo vlage. Kada je napolju nekoliko stepeni iznad nule ili mraz, svaki izlazak bez rukavica izvlači vodu iz površinskog sloja kože. Hladnoća istovremeno sužava sitne krvne sudove u prstima, jer telo čuva toplotu za unutrašnje organe. Slabija prokrvljenost znači i sporiju obnovu ćelija i manje hranljivih materija za kožu.
Pravi problem počinje kada uđemo u kuću. Radijatori, kaljeva peć, kamin na drva i klima uređaj greju vazduh, ali ga i isušuju. U zagrejanom stanu tokom zime vlažnost vazduha često pada ispod nivoa koji koži prija. Koža se tako stalno seli iz hladnog i suvog u toplo i suvo okruženje, bez prilike da se oporavi.
Kada lipidni omotač oslabi, rožnati sloj gubi elastičnost. Na mestima gde se koža najviše savija, oko zglobova prstiju, na jagodicama i pored noktiju, nastaju sitne pukotine. Lekari ih zovu ragade. One u početku nisu duboke, ali svaki pokret ih razvlači, pa se šire i počinju da krvare. Otvorena pukotina je ujedno i ulaz za bakterije, što objašnjava zašto ispucali prsti ponekad pocrvene, otiču i pulsiraju.
Topla voda prija kada su ruke promrzle, ali je vrela voda jedan od najvećih neprijatelja kože. Ona rastvara masnoće iz rožnatog sloja mnogo brže od mlake. Deterdženti za sudove, sredstva za pod i sapuni jakog mirisa rade isto, samo još temeljnije. Alkoholni gel za dezinfekciju, koji mnogi i dalje nose u torbi, dodatno skida zaštitni film.
Jesen je i vreme zimnice. Ko je ovih nedelja pekao paprike za ajvar, ljuštio ih vrelih prstiju i mešao u kazanu satima, zna kako ruke izgledaju posle toga. Slično je sa kiseljenjem kupusa, jer so i rasol isušuju kožu i peku svaku ogrebotinu. Ljuštenje oraha ostavlja tamne mrlje, ali i iritira kožu oko noktiju. Cepanje drva, nošenje pelet vreća i rad u bašti bez rukavica dovršavaju posao.
Ima i manje očiglednih uzroka. Vunene rukavice greju, ali grube niti kod osetljivih ljudi nadražuju kožu i izazivaju svrab. Česta upotreba maramica za brisanje, pranje ruku pa sušenje na vazduhu umesto peškirom, kao i grickanje zanoktica, svaki za sebe deluju bezazleno. Zajedno prave začarani krug iz kog se teško izlazi bez ciljane nege.
Neke profesije gotovo garantuju problem sa rukama tokom zime. Kuvari, pomoćno osoblje u kuhinji, frizeri i kozmetičarke drže ruke u vodi i hemijskim sredstvima po ceo dan. Medicinske sestre i negovateljice peru i dezinfikuju ruke desetinama puta tokom smene. Zidari rade sa cementom i krečom, koji su bazni i snažno isušuju kožu. Prodavci na pijaci i vozači dostave provode sate na hladnom vetru.
Starijim ljudima koža prirodno proizvodi manje masnoća, pa ispucala koža na rukama kod njih traje duže i teže zarasta. Deca koja se grudvaju bez rukavica i onda greju ruke na radijatoru često dobiju crvene, ispucale nadlanice. Ljudi koji imaju sklonost ka ekcemu ili psorijazi primetiće da se njihova stanja pogoršavaju upravo u periodu od novembra do marta.
Kod ovakvih promena nije dovoljno samo ovlažiti kožu. Potrebno je vratiti zaštitni sloj, smiriti nadraženo tkivo i sprečiti da se pukotine inficiraju. Melem za oštećenu kožu Brđanskog melema napravljen je upravo za takve situacije, a njegov sastav lepo pokazuje kako to izgleda u praksi.
Osnovu čine pčelinji vosak i biljni vosak kandelila. Pčelinji vosak na koži stvara tanak, prozračan film koji usporava gubitak vode, a pritom ne zatvara kožu potpuno. Kandelila doprinosi stabilnosti i lakšem razmazivanju. Uz njih ide hladno ceđeno maslinovo ulje, bogato oleinskom kiselinom, skvalenom i polifenolima. Te masnoće su po građi bliske onima koje koža sama proizvodi, pa popunjavaju praznine u oštećenoj barijeri.
Biljni deo formule predvode neven i bokvica, obe u pojačanoj koncentraciji. Neven sadrži karotenoide, flavonoide i triterpenske saponine, a u narodu se vekovima koristi za ogrebotine, opekotine i ispucalu kožu. Bokvica donosi alantoin, supstancu poznatu po podsticanju obnove kože, zatim sluzi koje umiruju i tanine koji blago stežu tkivo. Ova dva sastojka zajedno smiruju crvenilo i pomažu da se pukotine postepeno zatvaraju.
Kantarion se u našim krajevima tradicionalno meće u ulje za rane i opekotine, a u melemu deluje protivupalno. Hajdučka trava ima hamazulen, koji smiruje nadraženu kožu. Rastavić je bogat silicijumom, gradivnim elementom vezivnog tkiva. U formuli se nalaze još rusa, čičak, kičica, zova, prečica i kopriva, što zajedno čini jedanaest lekovitih biljaka.
Posebnu ulogu imaju propolis i etarska ulja čajnog drveta i lavande. Kod ispucalih prstiju najveća opasnost je infekcija, a ova tri sastojka imaju široko antimikrobno delovanje. Njihov zajednički aktivni princip je 1,8-cineol, dok čajno drvo dodaje terpinen-4-ol, a lavanda linalol i linalil-acetat. Prema opisu proizvođača, ulje lavande posebno ubrzava epitelizaciju, odnosno prekrivanje oštećenog mesta novom kožom, i to kod vidljivih pukotina i kod sitnih oštećenja koja okom ne primećujemo.
Najveća promena koju možete napraviti odmah jeste da ruke perete mlakom, nikako vrelom vodom. Posle pranja kožu ne trljajte peškirom nego je blago tapkajte, a prostor između prstiju dobro osušite. Za pranje sudova i čišćenje nosite gumene rukavice, idealno one sa pamučnom postavom. Napolje izlazite u rukavicama čim temperatura padne ispod deset stepeni.
Melem je tvrđi od kreme, pa se nanosi na poseban način. Operite ruke sapunom, a ispucala mesta isperite mlakim čajem od kamilice i osušite tapkanjem. Plastičnom špatulicom zahvatite malo melema, prenesite ga na jagodicu prsta i utrljajte u tankom sloju dok ga koža ne upije. Proizvođač preporučuje bar tri do četiri nanošenja dnevno, obavezno uveče. Špatulicu posle upotrebe operite vrelom vodom i držite potopljenu u alkoholu od sedamdeset posto u zatvorenoj posudi.
Večernje nanošenje je najvažnije. Ako na ruke preko melema navučete tanke pamučne rukavice i u njima prespavate, koža ima celu noć da se oporavi bez pranja i trenja. Mnogi primete razliku već posle nekoliko večeri. Danju je dovoljna manja količina, posebno posle svakog pranja ruku.
Vredi popraviti i vazduh u stanu. Ovlaživač vazduha ili posuda sa vodom na radijatoru pomažu koliko mogu. Krpe za sušenje veša u sobi takođe podižu vlažnost. Pijte dovoljno tečnosti, jer zimi ređe osećamo žeđ, a koža i to oseti.
Većina zimskih pukotina povuče se uz doslednu negu. Ipak, postoje znaci koji traže pregled. Ako se oko pukotine pojavi gnoj, ako crvenilo počne da se širi ka zglobu šake ili se javi povišena temperatura, u pitanju može biti bakterijska infekcija. Pregled je potreban i kada se mehurići, ljuspanje i jak svrab ponavljaju iz godine u godinu, jer to može ukazivati na ekcem ili psorijazu kojima je potrebna dijagnoza.
Kod osoba sa dijabetesom i slabijom cirkulacijom svaka rana na šakama i stopalima zaslužuje više pažnje, pa je dobro da je pogleda i izabrani lekar. Ljudi alergični na pčelinje proizvode ili neku od biljaka iz sastava ne bi trebalo da koriste melem. Pre prve šire upotrebe dobro je probati ga na malom delu kože. Pošto lavanda kod nekih ljudi povećava osetljivost na sunce, na zimskom suncu na planini u početku namažite manju površinu.
Koža šaka zimi radi pod teškim uslovima, između hladnog vetra napolju i suvog vazduha pored radijatora. Najviše joj pomažu mlaka voda, rukavice i redovna nega koja vraća masnoće u zaštitni sloj. Melem za oštećenu kožu tu obavlja dvostruk posao, jer neguje barijeru i štiti pukotine od infekcije. Što ranije počnete, to je manje verovatno da će prvi mraz ostaviti trag na rukama.
