You have 0 items in your cart
O proširenim venama se najčešće priča leti, kada su noge otkrivene, a vrućina pojačava otok i osećaj težine. Zimi se noge sakriju ispod pantalona i čarapa, pa se i problem lako zanemari. Ipak, hladni meseci donose svoje navike koje opterećuju venski sistem nogu. Proširene vene zimi često se tiho pogoršavaju, a ljudi to primete tek u proleće, kada vene postanu izraženije nego prethodne godine.
U ovom tekstu objašnjavamo kako radi venski sistem nogu, zašto određene zimske navike usporavaju protok krvi i kako prirodni melem može da pomogne u nezi vena tokom grejne sezone.
Arterije donose krv do stopala pod pritiskom koji stvara srce. Povratak je teži, jer krv kroz vene mora da se penje naviše, protiv gravitacije. U tome joj pomažu tri mehanizma. Prvi su venski zalisci, sitni jednosmerni ventili koji sprečavaju da se krv vraća naniže. Drugi je mišićna pumpa, odnosno kontrakcija mišića lista pri svakom koraku, koja doslovno cedi krv naviše. Treći je usisno dejstvo srca.
Kada zalisci oslabe ili se vena previše raširi, krv počinje da se zadržava u nogama. Zid vene se razvlači, a vena postaje vidljiva kao plava, krivudava linija ispod kože. Taj zastoj stvara osećaj težine, umora i otoka, naročito na kraju dana. Kod nekih ljudi se javljaju i noćni grčevi u listovima, svrab kože iznad vena i sitne crvene ili plave mrežice kapilara.
Toplota širi krvne sudove. Kod zdravih vena to nije problem, ali kod vena koje su već proširene i imaju oslabljene zaliske, dodatno širenje znači još više zadržane krvi u nogama. Zato ljudi sa proširenim venama leti osećaju jači otok, a slična stvar se dešava zimi kod direktnog izlaganja izvoru toplote.
Sedenje sa nogama pored radijatora, kamina ili kaljeve peći jedan je od najčešćih zimskih običaja. Mnogi stave noge na stoličicu tik uz peć ili ih umotaju u ćebe i drže uz grejalicu dok gledaju televiziju. Vene na potkolenicama se u toj toploti šire satima. Kada čovek ustane, oseti težinu i pulsiranje u nogama.
Isto važi za vrele kupke, koje zimi deluju kao savršen kraj dana. Dugo ležanje u kadi sa vrelom vodom opušta mišiće, ali širi vene celog donjeg dela tela. Podno grejanje, električna ćebad i termofor na nogama u krevetu imaju sličan efekat ako se koriste dugo. Za vene je bolja umerena toplina od direktne vreline.
Zimske čizme do kolena često imaju uske sare koje stežu list. Kada se nose ceo dan, posebno uz debele čarape, pritiskaju površne vene ispod kolena i usporavaju povratak krvi. Uske farmerke, helanke sa jakim elastinom i pojasevi koji stežu stomak deluju na isti način na vene u preponama i butinama.
Visoke potpetice zimi su dodatni teret. Hod na peti menja rad mišića lista, pa mišićna pumpa radi slabije. Nije slučajno da se mnoge žene posle cele večeri u čizmama sa štiklom na novogodišnjoj proslavi žale na otečene zglobove. Važno je razlikovati uske čizme od kompresivnih čarapa. Kompresivne čarape imaju ravnomerno raspoređen pritisak koji je najjači kod gležnja i slabi ka kolenu, pa pomažu venama. Obična uska sara pritiska samo na jednom mestu i ometa protok.
Zimi se manje hoda. Do posla se ide kolima ili autobusom, ručak se naruči u kancelariju, a posle posla je napolju već mrak i hladno. Mišićna pumpa lista radi samo kada se hoda, pa svaki sat sedenja znači manje pomoći venama. Slave i praznici donose dodatne sate za stolom, a dugi putevi autom ili autobusom za praznike drže noge nepokretnim satima.
Zimska ishrana sa više soli, suhomesnatih proizvoda i kiselog povrća kod nekih ljudi zadržava vodu u organizmu i pojačava otok nogu. Manje unete vode, jer zimi ređe osećamo žeđ, čini krv gušćom. Višak kilograma posle praznika takođe povećava pritisak na vene u stomaku i nogama.
Proširene vene su češće kod žena, posebno tokom i posle trudnoće, i kod ljudi čiji roditelji imaju isti problem. Posebno su izloženi oni koji po prirodi posla dugo stoje ili sede. Prosvetni radnici, prodavci, frizeri, konobari i medicinske sestre stoje satima, dok vozači i kancelarijski radnici sede. Zimi mnogi od njih rade u zagrejanim prostorijama, a dodatno idu i u uskoj zimskoj obući.
Melem protiv proširenih vena Brđanskog melema napravljen je kao podrška venama nogu i ima tri glavna cilja. Prvi je da venama vrati tonus i elastičnost, drugi da smanji rizik od stvaranja ugruška, a treći da smiri zapaljenje i oksidativni stres koji vremenom oštećuju zid vene.
Glavni sastojak je ekstrakt divljeg kestena. Njegov aktivni princip escin deluje kao prirodni venotonik, jer podstiče elastičnost i sužavanje vena i smanjuje propustljivost kapilara. Kada kapilari manje propuštaju tečnost u okolno tkivo, smanjuje se i otok. Kesten sadrži i kumarine eskulin i fraksin, koji blago smanjuju sklonost krvi ka zgrušavanju, kao i antioksidanse kvercetin i proantocijanidin.
Uz kesten, melem sadrži etarsko ulje limuna sa bioflavonoidima poznatim kao vitamin P, koji jačaju zidove krvnih sudova. Zova donosi rutin, a rastavić silicijum, važan za čvrstinu potpornog tkiva. Lavanda smiruje bol i pomaže obnovu kože, a propolis deluje antimikrobno. Pojačani ekstrakt nevena, kantarion, hajdučka trava i ostale biljke našeg podneblja smiruju nadraženu i zategnutu kožu iznad vena.
Zimi je ovaj melem posebno koristan posle dana provedenog u čizmama ili na nogama. Nanošenje uveče, uz lagano utrljavanje odozdo naviše, prati prirodan smer protoka krvi i prija umornim nogama.
Operite ruke sapunom, a kožu na koju nanosite melem isperite mlakim čajem od kamilice i osušite tapkanjem. Plastičnom špatulicom uzmite malo melema i jagodicom prsta nanesite tanak sloj na proširene vene i bolne delove nogu. Utrljavajte polako, od gležnja ka kolenu, dok koža ne upije melem. Proizvođač preporučuje bar tri do četiri nanošenja dnevno, obavezno uveče. Špatulicu posle upotrebe operite vrelom vodom i čuvajte u alkoholu od sedamdeset posto.
Pored melema, nekoliko jednostavnih promena dosta pomaže. Ne držite noge direktno uz radijator ili peć, a umesto vrele kupke birajte topao tuš koji završite mlakom vodom po nogama. Uveče, dok gledate televiziju, podignite noge na jastuk iznad nivoa kukova. Birajte zimsku obuću sa širom sarom i niskom, stabilnom potpeticom.
Šetajte bar pola sata dnevno, čak i kada je hladno. Ako ceo dan sedite, ustanite na svakih sat vremena i nekoliko puta se podignite na prste. Na dugom putu autom napravite pauzu svaka dva sata i prošetajte. Pijte dovoljno vode i ne preterujte sa slanom hranom. Ako vam je lekar preporučio kompresivne čarape, nosite ih i zimi, ispod običnih.
Proširene vene mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Bol, jak otok, crvenilo i toplina samo jedne noge mogu ukazivati na zapaljenje vene ili stvaranje ugruška i traže hitan lekarski pregled. Iznenadan nedostatak vazduha i bol u grudima uz bol u nozi zahtevaju hitnu pomoć. Pregled je potreban i kod tamnih promena na koži potkolenice, rana koje ne zarastaju i krvarenja iz vene.
Melem je podrška i nega, a ne zamena za lekara. Osobe koje koriste terapiju za razređivanje krvi treba da se posavetuju sa lekarom pre upotrebe preparata sa divljim kestenom. Melem ne bi trebalo da koriste ljudi alergični na neki od sastojaka. Kantarion i limun mogu povećati osetljivost kože na sunce, što je važno ako zimu provodite na skijanju.
Venama zimi ne škodi hladnoća, nego navike koje uz nju dolaze. Direktna toplota, uska obuća i sedenje su ono što ih najviše opterećuje. Kada ih zamenite kretanjem, podizanjem nogu i redovnom negom melemom sa divljim kestenom, noge dočekaju proleće laganije.
