You have 0 items in your cart
Leto se završi, sandale odu u ormar, a stopala se kriju u zatvorenim cipelama i debelim čarapama. Čini se da je tada najgore prošlo za pete. U stvarnosti, upravo u jesen i zimu se na petama pojavljuju najdublje pukotine, one koje kače čarape i peku pri svakom koraku. Ispucale pete su čest problem u svim uzrastima, ali se o njemu retko govori dok ne počne da boli.
Koža na stopalu se po mnogo čemu razlikuje od kože na ostatku tela. Zato i nega mora biti drugačija. U nastavku objašnjavamo zašto koža peta zadeblja i puca, koje zimske navike tome doprinose i kako prirodni melem može da omekša tvrdu kožu i zaštiti pukotine.
Peta nosi težinu celog tela pri svakom koraku. Da bi to izdržala, koža na njoj ima najdeblji rožnati sloj u celom organizmu. Ispod kože nalazi se jastučić od masnog tkiva koji ublažava udarce, poput amortizera. Kada se taj jastučić pod pritiskom širi u stranu, koža na ivicama pete se razvlači.
Na stopalu nema lojnih žlezda. Koža tu dobija vlagu samo iz znojnih žlezda, kojih ima mnogo, ali znoj nije isto što i masnoća. On vlaži, ali brzo ispari i ne stvara zaštitni film. Zato koža peta lako postaje suva, a kada izgubi elastičnost, svaki korak na ivicama stvara sitne pukotine.
Telo na stalan pritisak i trenje odgovara tako što pravi još deblji sloj rožnate kože. Taj zadebljali deo zove se hiperkeratoza, a u narodu ga zovemo žuljem ili tvrdom kožom. Tvrda koža nije elastična, pa se pri opterećenju ne savija nego puca. Tako nastaju duboke ragade na petama, koje ponekad sežu do živog dela kože i krvare.
Hladan i suv vazduh isušuje kožu celog tela, ali stopala su posebno pogođena jer su zatvorena u obuću satima. U zimskim čizmama noga se znoji, pa koža omekša i nabubri od vlage. Kada se uveče izujete, ta vlaga brzo ispari u suvom vazduhu zagrejanog stana. Koža tako stalno prolazi kroz cikluse vlaženja i isušivanja, što oštećuje njenu zaštitnu barijeru više nego da je stalno suva.
Hladnoća sužava krvne sudove, a stopala su delovi tela koji su najudaljeniji od srca. Kada je napolju mraz, prsti i pete dobijaju manje krvi nego bilo koji drugi deo tela. Slabija prokrvljenost znači sporiju obnovu ćelija i sporije zarastanje svake pukotine.
Mnogi ljudi uveče stavljaju noge na radijator ili ispred kamina da se zagreju. Taj osećaj prija, ali direktna toplota dodatno isušuje kožu peta. Isto važi za vrele kupke sa solju za stopala, koje su popularne u zimskim mesecima. Kratko potapanje u mlakoj vodi omekšava kožu, ali dugo kupanje u vreloj vodi skida i ono malo masnoće što je ostalo.
Hodanje bosim nogama po pločicama i laminatu, posebno u stanu sa podnim grejanjem, isušuje i opterećuje pete. Papuče otvorene pozadi, koje su mnogima omiljene za kućnu upotrebu, ne drže jastučić pete na mestu. Pri svakom koraku peta se razliva u stranu, a koža na ivici se razvlači.
Česta greška je agresivno struganje tvrde kože. Strugač sa sečivom ili gruba turpija skidaju previše sloja, a koža na to odgovara još bržim zadebljanjem. Čupanje komadića kože prstima otvara male rane kroz koje lako uđu bakterije i gljivice. Sintetičke čarape koje ne propuštaju vazduh stvaraju vlažnu sredinu u kojoj se gljivice dobro osećaju.
Prekomerna težina, dugo stajanje na tvrdoj podlozi i neodgovarajuća obuća stavljaju dodatni pritisak na pete. Prodavačice, frizerke, konobari i radnici u proizvodnji, koji ceo dan provode na nogama, imaju ispucale pete češće od ljudi koji rade sedeći. Kod starijih ljudi koža je tanja i suvlja, pa pukotine nastaju lakše i duže zarastaju.
Plitke pukotine uglavnom samo smetaju. Duboke ragade, međutim, mogu da bole pri hodu, krvare i postanu ulaz za infekciju. Gljivice na stopalima takođe mogu dati sliku suve, ljuspave kože na petama i između prstiju, praćenu svrabom. Ako se ljuspanje širi na tabane i prostor između prstiju, a koža neprijatno miriše, verovatno je u pitanju gljivična infekcija.
Posebnu pažnju moraju da obrate osobe sa dijabetesom. Kod njih je osećaj u stopalima često oslabljen, pa pukotina može da se inficira bez ikakvog bola. Takve rane sporo zarastaju i zahtevaju redovan pregled stopala, kao i savet izabranog lekara pre bilo kakve kućne nege. Isto važi za ljude sa lošom cirkulacijom u nogama.
Pete traže proizvod koji će omekšati zadebljalu kožu, vratiti joj masnoće koje sama ne može da proizvede i zaštititi pukotine od bakterija i gljivica. Melem za oštećenu kožu iz ponude Brđanskog melema ima sve te osobine u jednom proizvodu.
Njegovu osnovu čine pčelinji vosak i hladno ceđeno maslinovo ulje. Maslinovo ulje prodire u gornje slojeve kože i omekšava rožnatu masu, dok vosak na površini stvara tanak film koji zadržava vlagu. Ova kombinacija je posebno važna za stopala, jer koža pete nema sopstvenih lojnih žlezda koje bi taj posao obavile.
Neven i bokvica su u ovom melemu zastupljeni u pojačanoj koncentraciji. Neven je u narodnoj medicini poznat po blagom antiseptičkom delovanju i nezi oštećene kože. Bokvica donosi alantoin, koji podstiče obnovu kože i pomaže da se pukotine zatvore. Uz njih su kantarion, hajdučka trava, rusa, čičak, rastavić, kičica, zova, prečica i kopriva. Rastavić je bogat silicijumom, koji doprinosi čvrstini i elastičnosti kože, a tanini iz više biljaka blago stežu tkivo.
Za stopala je naročito važna zaštita od infekcije. Propolis i etarsko ulje čajnog drveta deluju antibakterijski, antivirusno i protiv gljivica. Proizvođač posebno navodi da je etarsko ulje čajnog drveta jako dezinfekcijsko sredstvo. Etarsko ulje lavande, prema opisu proizvođača, ubrzava epitelizaciju, odnosno prekrivanje oštećenog mesta novom kožom.
Jednom ili dva puta nedeljno potopite stopala u mlaku vodu na deset minuta. Možete dodati kamilicu, jer je u našim kućama ima uvek. Posle potapanja tvrdu kožu nežno obradite plovućcem ili blagom turpijom, uvek u jednom smeru, bez struganja do crvenila. Stopala zatim dobro osušite, posebno između prstiju.
Melem nanosite na čistu i suvu kožu. Plastičnom špatulicom zahvatite malo melema, prenesite na jagodicu prsta i utrljajte u pete i ivice stopala dok se ne upije. Proizvođač preporučuje bar tri do četiri nanošenja dnevno, obavezno uveče. Kod stopala je večernje mazanje ključno, a najbolje je odmah obući pamučne čarape i u njima spavati. Špatulicu posle upotrebe operite vrelom vodom i ostavite potopljenu u alkoholu od sedamdeset posto.
Kod kuće nosite zatvorene papuče koje drže petu, a izbegavajte hodanje bosim nogama po hladnim pločicama. Birajte pamučne ili vunene čarape umesto sintetičkih. Mokre čizme posle šetnje po snegu ostavite da se osuše, a ne nosite ih ponovo vlažne. Ne grejte noge direktno na radijatoru.
Ako pukotine krvare, gnoje se ili se oko njih širi crvenilo, potreban je pregled. Pomoć stručnjaka je dobro potražiti i kada je tvrda koža toliko debela da je ne možete sami bezbedno obraditi. Medicinski pediker ume da je skine bez oštećenja zdrave kože. Osobe sa dijabetesom i slabom cirkulacijom treba da se posavetuju sa lekarom pre korišćenja bilo kakvog sredstva i pre svake obrade stopala.
Melem ne bi trebalo da koriste osobe alergične na pčelinje proizvode ili neku od biljaka iz sastava. Pre prve upotrebe probajte ga na malom delu kože.
Koža na petama ne može sama da se zaštiti od suvog vazduha i pritiska, pa joj je potrebna redovna pomoć. Mlaka voda, blaga obrada i večernje mazanje uz pamučne čarape najčešće rešavaju problem za nekoliko nedelja. Kada pete jednom omekšaju, dovoljno je mazati ih nekoliko puta nedeljno da ostanu takve.
